top of page

Статуе

Као дете које први пут види своју сенку...

Откривам да пчеле не пију директно из базена.

Они то раде држећи се за свеже мокре зидове,

баш тамо где се вода тресе.

Та граница је танка линија између утаживања жеђи и умирања.

Ја, који могу да будем извор или крвник, купам се унутра.

Око мене по површини плутају разни инсекти,

фатално поражен у тако виталном подвигу.

Ако их изместим напоље, биће храна за мраве.

Притом оса залепрша око маргине. Земљиште.

Сваки пут када се померим вода постаје све више узбуркана.

Decido ser estatua y aguardar, observándola.

Вода се смирује.

Она хидрира и наставља свој марш. Сурвиве.

Ми смо само... ветар који носи семе.

📷 из Цреативе Цоммонс ЦЦ

📝 од Цезара Рампеа

bottom of page